Kada sam u postu o poseti restoranu Square Nine napisao da jedan restoran u Beogradu konačno nudi pravi meni za degustaciju, potpuno sam prevideo ABC.

Ovaj mali, dobro skriveni restoran posetili smo već dva puta, a onda smo zaboravili na njega. Sve do pre neki dan 🙂 Razmišljali smo gde bismo mogli da odemo na večeru, a Bojana je predložila ABC. Odlična ideja! Kratkom pretragom saznao sam da je vlasnik, Dejan Ćirić, zanat „pekao“ u Italiji, u malom restoranu sa dve Mišlenove zvezdice. To je svakako vidljivo na svakom koraku tokom obroka.

Restoran se nalazi u omanjoj kući u Ohridskoj ulici u Zemunu. Njegov enterijer opremljen je sa ukusom i bez preterivanja, što samo doprinosi osećaju „domaće atmosfere“ koji se itekako oseća.

Koncept restorana zasnovan je na pokretu „Slow food“. To znači da nema klasičnog jelovnika, kao što biste verovatno očekivali. Umesto toga, nakon što se udobno smestite i nakon što vam konobar ponudi aperitiv, do vašeg stola će doći kuvar sa kojim ćete se dogovoriti o obroku, tj. o tome šta biste voleli da jedete. Sve zavisi od toga šta vam se od njegovih predloga učini zanimljivo i koliko ste gladni 🙂 Po kreativnosti predloga odmah možete da vidite da vas čeka pravo uživanje.

Mi smo se odlučili za tri „kruga“ i naručili smo dve čaše Tamjanike vinarije Spasić iz Župe. Vrlo lepo i aromatično belo vino koje smo imali prilike više puta da pijemo.

Bojana je za početak izabrala mini kapreze sa dimljenim lososom. Ovo predjelo servirano je u obliku malih, simpatičnih sendviča od sira, dimljenog lososa i čeri paradajza. Ukusna i osvežavajuća kombinacija. Pravi izbor za početak.

Ja sam se za početak odlučio za salatu od hobotnice. Moram priznati da sam se pribojavao da će hobotnica biti žilava, kao što je prečesto slučaj, ali sam se ovog puta grdno prevario. Na velikom tanjiru servirana mi je salata sa sitno seckanim komadićima mesa hobotnice koje je bilo savršeno mekano i izvanredno pripremljeno. Tu je bilo i sitno seckano razno povrće i začini. Salata je bila začinjena balzamiko sirćetom baš kako treba, pa bez rezerve mogu da kažem da je ovo predjelo bilo „zvezda večeri“.

Konobar nam je uz predjelo doneo i korpicu sa vrućim lepinjama koje se očigledno prave u restoranu i bile su odlične. Za svaku pohvalu!

Nakon kraće pauze stiglo je drugo jelo. Ćureći file sa kurkuminom i gorgonzolom. Vrlo zanimljiva kombinacija mekanog ćurećeg filea, tankih šnita hrskave slanine i izvanrednog kremastog sosa blagog ukusa sa nagoveštajem kurkumina. Nije nam trebalo dugo da ga savladamo.

Za kraj smo se odlučili za biftek u sosu od šumskog voća. Serviran je u obliku malog parčeta zaista savršeno pripremljenog bifteka. Meso je bilo mekano „kao duša“ i srednje pečeno tako da se topilo u ustima. Baš kako treba. Nažalost, sos od šumskog voća nije ostavio tako jal utisak na mene. Bio je presladak za moj ukus i učinilo mi se kao da mu nešto fali kako bi dobio odlike izvanrednog sosa.

Dok je konobar gospodi za susednim stolom iznosio ponudu slatkiša, mi smo malo „odvojili“ uvo, pa smo bili spremni kada je došao do nas 🙂 Bojana je odabrala čokoladni mus (na preporuku konobara odlučila se za varijantu prelivenu mešavinom bele čokolade i plazme), a moj izbor je bio kolač od četiri vrste čokolade. Šta drugo 🙂

Čokoladni mus bio je kremast baš kako treba, a preliv od bele čokolade i mlevene plazme samo je doprineo da ovaj sjajni desert postane još bolji.

Kolač sa četiri vrste čokolade bio je baš onakav kakvim sam ga zamišljao 🙂 Na dnu, vrlo tanki sloj testa poput onog za kolač sa sirom. Preko njega su bila poređana četiri kremasta sloja od različitih čokolada. Jedna od njih imala je blag ukus mente. Savršenstvo!

Naš konobar je tokom čitavog obroka bio maksimalno uslužan i vrlo nenametljiv, baš kako treba.

Ponoviću ono što sam rekao na početku. Nisam bio u pravu kada sam naveo da u Beogradu postoji samo jedan meni za degustaciju. Kada bi samo bilo više ovakvih restorana u našem glavnom gradu 🙂

Restoran ABC, Ohridska bb, Zemun, http://abcslowfood.rs/