Nastavljam da opovrgavam sopstvenu tvrdnju da u Beogradu postoji samo jedan restoran koji u ponudi ima meni za degustaciju 🙂
Pre nekoliko dana sam na sajtu beogradskog restorana Balzac pročitao da svake subote od 20 časova organizuju slow food večeru i baš se obradovao. Nakon što sam ih pozvao telefonom da rezervišem mesto, na trenutak sam se razočarao kada mi je ljubazni sagovornik Aleksandar rekao da više ne organizuju gore spomenutu večeru. Raspoloženje mi se odmah popravilo kada mi je rekao da nije nikakav problem da za nas dvoje organizuju slow food večeru. Nisam hteo da biram šta ćemo jesti, već sam to prepustio šefu 🙂 Aleksandar mi je samo rekao da će svako jelo biti praćeno odgovarajućim vinom.
Restoran Balzac nalazi se na početku ulice Strahinjića Bana na Dorćolu. Enterijer je uređen sa ukusom i nije pretrpan. Atmosferi doprinose prigušena svetla i lagana muzika. Stolice su sa visokim naslonima i vrlo udobne.
Ljubazni i nasmejani konobar prvo nas je pitao da li smo raspoloženi za neki aperitiv ili bismo odmah da pređemo na vino. Izabrali smo drugu opciju i nakon kratkog čekanja obrok je započeo.
Prvo vino bio je Cabernet Souvignon Barique iz podruma Radovanović koje se izvanredno uklopilo sa goveđim karpaćom posluženim na rukoli, sa sosom od dižon senfa, narendanim listićima parmezana i pinjolama. Ledeni parčići sočnog mesa prosto su se topili u ustima, a u kombinaciji sa sosom od senfa postali su još bolji. Odličan početak!
Nakon kraće pauze stiglo je drugo vino (Fumé Blanc vinarije Cilić, kućno vino u restoranu Balzac), ovog puta belo, što je nagovestilo i neko belo meso. Servirana nam je domaća testenina sa piletinom, kremastim belim sosom, sušenim paradajzom, prazilukom i malom količinom kačkavalja. Još jedna izvanredna kombinacija! Mekana domaća testenina izuzetno dobro se uklopila sa ostalim sastojcima, a poseban „šmek“ dao je praziluk i komadići sušenog paradajza.
Nakon ovoga kao poručena usledila je malo duža pauza. Prve dve porcije uopšte nisu bile male, pa nam je taman trebalo malo da se pripremimo za glavno jelo. Treće vino, izvanredni Aurelius iz podruma Kovačević (Cabernet Souvignon i Merlot). Glavno jelo, ćuretina poslužena na krompiru, prelivena blagim, kremastim sosom, suvim šljivama i orasima. Ćureći file bio je vrlo mekan i pripremljen baš kako treba. Ponavljam se, ali izvanredna kombinacija zahvaljujući suvim šljivama i orasima.
Pauza između glavnog jela i deserta mogla je takođe da bude malo duža, ali ubrzo je posluženo izvanredno desertno vino Floralis Moscatel Oro iz španske vinarije Torres. Baš mi se svideo njegov izrazito cvetni miris i ukus. A desert… Konobar nam je saopštio da je u pitanju slatkiš koji od skoro imaju u ponudi, engleski puding sa urmama. Pomislio sam da će biti suv kao što ume da bude, ali sam se prevario. Ni sam engleski puding nije bio suv, a kombinacija sa vrlo slatkim sosom učinila ga je zaista sjajnim.
Sve u svemu, još jedna izvanredna gastronomska avantura 🙂
Ono što me je u stvari dovelo na sajt restorana Balzac bila je informacija da su u martu organizovali Dane Istre tokom kojih je šef Nevio Sirotić iz poznatog restorana Nevio svakog dana za goste pripremao meni za degustaciju po svom izboru. Iskreno se nadam da će se ova tradicija nastaviti i naredne godine, pa da svratimo ponovo 🙂
Restoran Balzac, Strahinjića Bana 13, Beograd, http://www.balzac.rs
Meni se sviđa atmosfera u ovom restoranu – opušteno je i nepretenciozno. Iako mislim da nema odvojeni deo za nepušače, što bi trebalo da mu bude minus kod mene, i pored toga mi se sviđa. Generalno najviše volim predjela jer budu zabavna i šarena, ali ovde mi je najbolji bio desert.
Potpuno se slažem da je to što nema odvojenog dela za nepušače minus. Desert je zaista bio izvanredan!
Kao bivsi kuvar, mogu reci, da je ovo restoran koji je sa jajjeftinijom radnom snagom i najjeftinijim namernicama uspeo da napravi vrhunski jelovnik. Ukoliko neko nije zadovoljan glavnim jelom, konobar Dejan ce mu sa zadovoljstvom, doneti Pitu od Jabuka na racun kuce.