Vreme je da ispravim jednu nepravdu.
Sigurno sam već spomenuo da su Gurmanluci praktično nastali na nagovor moje supruge Bojane. Ljubav prema hrani i restoranima postoji odavno, ali se nekako nikada nisam upustio u pisanje dok me Bojana tokom jedne večere u beogradskom restoranu Mythologia prošlog septembra nije malo „pogurala“ i predložila da napravimo nekoliko fotografija hrane.
Fotografije su napravljene mobilnim telefonom, bile su kakve su bile (čitaj: veoma loše), a zatim su ubačene u prvi pravi post na Gurmanlucima. Tu dolazimo do nepravde.
Restoran kao što je Mythologia ni u kom slučaju ne zaslužuje post koji ne može na pravi način da dočara vrhunski hedonistički doživljaj koji vas u njemu očekuje. Počinje odmah na ulazu vrlo ljubaznim i prijatnim dočekom. Zatim čujete laganu muziku, prolazite kroz prostor u kojem preovladavaju svetli, umirujući tonovi i ulazite u prelepu zastakljenu baštu koja gleda na mirno dvorište između zgrada i čijom sredinom dominira neposečeno drvo.
Smeštate se za sto koji je prekriven duplim stolnjakom i postavljen tako da vam jasno stavi do znanja da domaćini dobro znaju šta rade.
Konobar donosi meni i pita nas da li smo raspoloženi za neki aperitiv. Ovog puta preskačemo. Vrlo je ljubazan, odmeren i profesionalan. Ostavlja nas da malo proučimo meni. Bojana naginje ka odeljku sa specijalitetima mediteranske kuhinje i morskim plodovima, a ja ipak ka internacionalnoj kuhinji, konkretno ka izvanrednom bifteku „Arista alforno“ koji sam jeo prošli put. Nemaštovito sa moje strane, ali u trenutku nešto nisam inspirisan za biranje.
Kao da mi je pročitao misli, konobar se pojavljuje sa vitrinom na točkovima u kojoj je izložena sveža morska riba i plodovi mora. Preporučuje nonšalantno, ali argumentovano, znalački i odmereno. Spreman je da sasluša šta želimo, ali kaže da imaju fenomenalne prstace i da apsolutno ne smemo da ih propustimo. Šef će ih pripremiti na buzaru, sigurno ćemo uživati. Predjelo rešeno. Zatim nam pokazuje povećeg zubatca. Izgleda vrlo sveže. Biće pripremljen u rerni sa povrćem i začinskim biljem. Rešeno i glavno jelo 🙂
Uskoro stiže korpica sa pecivom praćena osvežavajućom domaćom ribljom paštetom i fino kremastim urnebesom u kojem se valjano oseća paprika. Zemičke su sveže, ali hladne. Dobro se sećam da mi je i prošli put to zasmetalo. Čini mi se da bi uvod u obrok bio mnogo efektniji da za sto u pokrivenoj korpici stignu vruće zemičke. Sa druge strane, hrskavi štapići od testa posuti susamom su fino slani i vrlo ukusni. Biram one koji su malo rešije pečeni i sa uživanjem ih kombinujem sa paštetom i urnebesom.
Stižu školjke u velikoj staklenoj posudi. Do nosa dopiru pomešani opojni mirisi i za tren oka se osećam kao da sam pored mora. Konobar objašnjava da prstaci žive u kamenu koji je prilikom njihovog vađenja potrebno razbiti, zbog čega je ono zakonom zabranjeno u skoro svim zemljama koje imaju izlaz na more. Miris ni u najmanjoj meri nije mogao da nagovesti eksploziju ukusa nakon prvog zalogaja. Meso školjki je puteraste teksture, mekano i veoma intenzivnog ukusa koji je prosto stvoren za lagano uživanje. Buzara savršena. Majstorski odmerena kombinacija paradajza, belog vina, belog luka i peršuna. Ne znam čemu pre da se posvetim. Umazao sam se „do lakata“, ali ne pamtim da sam u nekom jelu ovako uživao. Kakva sreća što Srbija nema izlaz na more 🙂
Konobar stiže sa još jednim kolicima na kojima se u velikoj staklenoj posudi nalazi zubatac na povrću koji je tek izašao iz rerne. Odlično izgleda i podjednako opojno miriše, ali nisam još uvek spreman da se odvojim od posude u kojoj su bili prstaci, a iz koje sada kašikom i hlebom skupljam poslednje ostatke fenomenalne buzare. Konobar srećom odlazi za obližnji mali sto gde stručno servira ribu na tanjire. Meso je bilo mekano i rastresito. Skladno se uklopilo sa mešavinom povrća i mediteranskih začina, a mi smo uživali u fino zaokruženom glavnom jelu.
Za desert zaista nije bilo mesta, a i pokušavao sam da što je detaljnije moguće u sećanje pohranim miris i ukus fenomenalnih prstaca, pa odeljku sa desertima ne bih posvetio punu pažnju 🙂 Sledeći put…
Ako biste želeli da ugodite sebi i dragim osobama ili možda poslovnim partnerima i da iskusite gastronomski doživljaj čija se izvanrednost ne ogleda samo u hrani, zaputite se u restoran Mythologia i prepustite se uslužnim, profesionalnim i stručnim domaćinima. Zatim samo uživajte!
Restoran Mythologia, Birčaninova 42, Beograd, http://www.restoranmythologia.com
Mmmmm…..mythologia!