Da li ste nekada poželeli da u februaru, dok je napolju debeli minus i sve je zavejano, bar na kratko osetite pravu morsku atmosferu i zaboravite da ste u Beogradu. Ako je odgovor na ovo pitanje pozitivan, nastavite da čitate, imam odličan predlog kako da to izvedete 🙂

Mesto dešavanja je Zemun, tačnije čuveni restoran Šaran, a tamo će vas svake godine tokom dve nedelje početkom februara kao domaćini dočekati gospodin Jurica Tomičić, vlasnik podjednako čuvene hvarske konobe Kod kapetana i gospodin Tonči Jerković koji je šef kuhinje u njoj. Upravo ovaj hvarski tandem tokom hladnih zimskih dana u Beograd donosi morsku atmosferu, ali što je mnogo važnije (bar za mene) i autentične morske specijalitete.

Hvarski dani u Šaranu već su prerasli u tradicionalnu manifestaciju pošto su ove godine održani 8. put. Bojana i ja redovno svraćamo već par godina i uvek izađemo sa širokim osmehom na licu 🙂

Inače prostran i sa ukusom dekorisan enterijer restorana Šaran tokom te dve nedelje dobija „lice“ nalik pravoj morskoj konobi. Sa plafona vise razni papirni ukrasi sa morskim motivima, a konobari nose mornarske majice 🙂 Uvek je velika gužva, pa svakako valja rezervisati mesto čak i koji dan unapred, naročito ako planirate posetu sa većim društvom.

Tokom trajanja Hvarskih dana u ponudi je poseban meni koji je naravno bogato zasnovan na morskoj ribi i plodovima mora. Tu je i nekoliko odabranih stavki iz standardnog menija restorana Šaran za svaki slučaj. Ovo je jedna od retkih prilika da ne moram mnogo da razmišljam o meniju i da ga detaljno pregledam kako bih bio siguran da sam odabrao pravu stvar.

Prethodnih godina smo obrok započinjali odličnom bistrom supom od morske ribe (mada nije toliko dobra kao ona koja se služi u beogradskom restoranu Porto, ali o tome više uskoro u odvojenom postu), ali smo ove godine odlučili da to malo promenimo i za početak naručili školjke na buzaru. Naravno, nismo pogrešili 🙂 Školjke su stigle u povećoj dubokoj činiji sa jednostavnim, ali zaista fenomenalnim sosom od belog vina, belog luka i peršuna, sa komadićima seckanog paradajza i drugog povrća. Uz to je poslužen prepečeni hleb na koji lepo možete da „natovarite“ to seckano povrće iz sosa i meso školjke, ali je prava stvar ipak umakanje sredine običnog hleba (koji je prethodno poslužen sa namazom od ribe kao amuse-bouche) u sos. Milina 🙂

Pre toga sam se, opet kao i obično, sa konobarom prošetao do vitrine sa svežom ribom iskreno se nadajući i iz daleka se propinjući na prste ne bih li video da li su u ponudi one božanstvene ogromne jadranske lignje koje su u stvari jedan od glavnih razloga zašto smo redovni gosti Hvarskih dana 🙂 Tu su, odlično! Dakle, pola kilograma lignji i malo repa grdobe, uz neizbežni krompir sa blitvom. Slika ni blizu ne može da dočara tu puterastu teksturu lignji koje se prosto rastapaju u ustima. Voda mi krene na usta čim konobar donese oval i pored stola počne da sve to deli na dve porcije i prosto ne mogu da dočekam da me taj ukus na kratko „prenese“ pored mora. Sve što naručimo uz ove lignje automatski ostaje u drugom planu, ali ne bi bilo lepo da ne spomenem izvanredno pripremljeni rep grdobe čije meso teksturom podseća na neku prelepo mekanu piletinu.

Nakon glavnog jela pauza kako bih što duže uživao u ukusu lignji i natenane pijuckao laganu, osvežavajuću Bogdanušu iz vinarije Plančić koja svoja vina nudi gostima Šarana tokom trajanja Hvarskih dana kako bi doživljaj bio upotpunjen.

Naš ljubazni i vrlo uslužni konobar zatim je doneo poveći tanjir sa izborom deserata. Fin potez! Bojana je ipak odlučila da preskoči desert, a meni je za oko zapala primamljiva pita od jabuka. Ubrzo je poslužena na manjem tanjiru sa obilnom količinom šlaga. Bila je vruća, sa rastresitim testom i bogatim, ne preterano slatkim nadevom od jabuka. Takođe je bila posuta obilnom količinom oraha i lepo je zaokružila još jedan vrlo prijatni februarski obrok sa malo morskog duha.

Eto. Priznajte da sada ne možete da dočekate februar 🙂

Restoran Šaran, Kej oslobođenja 53, Beograd, http://www.saran.co.rs/