Ovo neće biti dugačak post, a dugo se spremam da ga napišem. Još od potrage za najboljom gurmanskom pljekom u gradu 🙂

Restoran kao što je Vilenjak (nalazi se na Savskom keju 69, u bloku 45 na Novom Beogradu) svakako i ne zahteva da se nadugačko piše o njemu. Spolja ništa ne ukazuje na to da je u pitanju ugostiteljski objekat (osim možda reklame za Lav koja je tu od skoro), već će vam se pre učiniti da nekome ulazite u kuću 🙂 Naročito ako dolazite tokom hladnijih meseci kada nije otvorena bašta koja slučajnom prolazniku čak i može da ukaže na to da bi tu moglo da se svrati na klopu.

Čini mi se da smo Vilenjak otkrili slučajno i od tada prilično redovno svraćamo. U zatvorenom delu vlada prava domaća atmosfera. Prigušeno svetlo, veliki drveni stolovi sa klupama, peć u kojoj pucketaju drva, stolnjaci sa flekama i jedna zaista debela mačka koja stalno obilazi stolove u potrazi za sledećim obrokom. Ono što me svaki put izuzetno prijatno iznenadi je opušteni džez koji se uvek čuje u pozadini. Prava kafanska atmosfera i lagani džez, sjajno!

Kao što rekoh, tokom toplijih meseci otvorena je i bašta koja delom ima sličnu postavku kao i u zatvorenom, a delom više podseća na kafić (mada i u tom delu može da se jede). Mi smo ovo prolećno vreme u decembru iskoristili da svratimo na ručak.

Pre nego što pređem na ono što smo jeli ovog puta, iskoristio bih priliku da spomenem nešto zbog čega smo dugo namenski dolazili na Vilenjak – file soma. Ovo izvanredno jelo takođe smo otkrili slučajno jer do tada nikada nismo probali somovinu. Na tanjiru se serviraju dva poveća filea u hrskavom omotaču od prezle i kukuruznog brašna blago premazana pasiranim belim lukom, uljem i seckanim peršunom. Meso je izuzetno mekano i prosto se topi u ustima. Kao prilog služi se bareni krompira sa blitvom i mala količina vrlo ukusne salate od rendane šargarepe. Jednostavno, a odlično!

Nakon nekog vremena ja sam otkrio njihovu gurmansku pljeku, a i Bojana je počela da isprobava druge stvari sa menija koji čini prilično standardna ponuda gotovih jela, đakonija sa roštilja i jela po porudžbini. U poslednje vreme obično idemo na kombinaciju punjenog pilećeg filea za mene i pola porcije ćevapa za Bojanu.

Obrok na Vilenjaku uvek započnemo osvežavajućom grčkom salatom…

Bojana je i ovog puta odabrala pola porcije ćevapa koji se služe sa pomfritom i sitno seckanim crnim lukom. Mleveno meso je odličnog kvaliteta, baš kao i za gurmansku, a ćevapi su lepo pečeni. Valja napomenuti da, opet poput gurmanske, ponekad budu malo više reš, ali to je po meni vrlo dobra stvar 🙂

Ja sam naručio punjeni pileći file koji se takođe servira sa pomfritom i seckanim crnim lukom. Meso je mekano i sočno, nije prepečeno, a ono što ovo jelo čini zaista odličnim je punjenje koje se sastoji od mešavine sitno seckanom suvog (dimljenog) mesa, slanine i kačkavalja. Jaki ukus suvog mesa odlično se uklapa sa blažim ukusom pilećeg mesa, a kada se tome doda sitno seckani luk dobija se zaista fina kombinacija.

Za kraj mi ne preostaje ništa drugo nego da vam preporučim da se potrudite da pronađete Vilenjak pošto ćete sigurno uživati u odličnom obroku!

Naravno, da ne zaboravim i nekoga ko nam se redovno pridruži za ručkom 🙂

Restoran Vilenjak, Savski kej 69, Beograd