Sve počinje raskošnim prilazom staroj vili na obali Bledskog jezera u kojoj je sada smešten otmeni hotel. Vila je izdvojena i ušuškana u velikom, prelepom vrtu, a sa njenih terasa puca pogled na jezero i crkvu na ostrvu.
Mi ovog puta nismo uživali u pogledu, ali smo svakako izuzetno uživali u večeri koju je pripremio gospodin Igor Jagodić sa svojim profesionalnim timom. Gospodin Jagodić je završio visoku školu za ketering i ugostiteljstvo na Bledu, a iskustvo je sticao u društvo nekoliko zaista velikih imena evropskog kulinarstva, među kojima su Niels Henkel (Lerbach, 3*), Alain Ducasse (nekoliko vrhunskih restorana među kojima je čuveni Louis XV, 3*) i Rene Redžepi (Noma, 2*).
Nažalost, već je bio pao mrak kada smo stigli, a i padala je kiša pa ne mogu da vam dočaram kako spolja izgleda ova prelepa vila na obali Bledskog jezera. Sledeći put svakako na ručak po nekom lepom prolećnom/letnjem danu 🙂 Osećaj koji imate kada prođete kroz kapiju i krenete raskošnim prilazom svakako ostaje sa vama i nakon što uđete u prostoriju sa visokom tavanicom u kojoj se nalazi restoran. Sve je u krem nijansama, ukrašeno bez ikakvog preterivanja, ali tako da vam jasno dâ do znanja da je pred vama vrhunski hedonistički doživljaj.
Pre nego što pređem na gozbu, moram da spomenem nekoliko stvari. Rezervaciju za restoran u vili Bled napravio sam skoro dva meseca unapred i tom prilikom sam pokazao interesovanje za meni za degustaciju. Konobar koji nas je dočekao znao je to i bio je potpuno spreman. Pokazalo se da je to bio samo početak jer smo do kraja večeri uživali u zaista izvanrednom profesionalizmu, znanju, posvećenosti i uslužnosti kakvu zaista do sada nismo imali prilike da sretnemo. Ovaj mladi gospodin pokazao je koliko je važno da profesionalizam i posvećenost ne ostanu samo u kuhinji. Svaka čast!!
Spomenuti meni za degustaciju sastojao se od sedam jela, a pre svega toga stigao je pozdrav iz kuhinje iz dva dela. U čaši je bio osvežavajući, kiselkasti žele sa začinskim biljem koji je izvanredno otvorio apetit (moram da pronađem neki način da zabeležim sve što se iznosi na sto pošto mi se čini da je pored začinskog bilja u želeu bilo još nešto i baš mi je žao što ne mogu to verno da prenesem). Pored čaše bila je odlična, kremasta ostriga sa sirom zapečena u rerni. Mali nagoveštaj đakonija koje su nas čekale.
U isto vreme stigli su činija sa izvanrednim zemičkama koje su tek izvađene iz rerne i kremasti posoljeni francuski puter pod malim srebrnim zvonom. Nisam odoleo 🙂
Malo smo sa konobarom porazgovarali o vinu. Odlučili smo da obrok ne bude praćen sa više različitih vina, već smo izložili kakvo bismo vino voleli, zatražili preporuku i ubrzo zatim počeli da uživamo u zaista izvanrednom šardoneu (2008) iz vinarije Sutor (Vipavska dolina).
Prvo jelo iz menija bila je veoma lepo aranžirana salata servirana na velikom tanjiru. Na podlozi od pirea od zelene salate bila je kombinacija koju je činilo poveće parče kremaste, veoma kvalitetne bivolje mocarele karakterističnog ukusa, listovi zelene salate, čeri paradajz, pržene pinjole, marinirana šargarepa, marinirana cvekla, pečeni hleb i odlični hrskavi biljni čips. Izvanredna mocarela svakako se izdvojila, ali ne previše, pa je u pitanju bila vrlo lepo zaokružena kombinacija.
Nedugo zatim je oko stola počeo da se širi opojni miris tartufa, a „krivac“ je kapućino čorba od bundeve sa penom od belih tartufa. Kombinacija kakvu do sada nisam imao prilike da probam oduševila me je nakon prve kašike. Čorba je bila malo tečnija i u sebi je imala neki začin koji je pojačao i malo izmenio karakteristični ukus bundeve. Kao šlag na torti, pena od belih tartufa samo je doprinela mom oduševljenju. Svaka čast!
Usledila je puterasta školjka jakobinka blagog ukusa, obilno posuta seckanim lešnicima. Poslužena je na podlozi od kuskusa i šargarepe čiji se blagi ukus odlično uklopio sa ukusom školjke. Društvo svemu tome pravila je podjednako blaga emulzija od šampanjca Moët & Chandon, kao i nekoliko vrsta klica.
Bilo je vreme za jelo od ribe, a šef nam je pripremio pravu poslasticu. Na izuzetno lepo dekorisanom tanjiru serviran je file smuđa pripremljen tako da sa jedne strane ima hrskavu, zapečenu koricu, ali da meso ostane sočno. Uz to je poslužen mali domaći raviol punjen spanaćem i parmezanom na podlozi koju je činio pire od peršunovog korena, uz dodatak aromatičnog peršunovog ulja. Odlična kombinacija blagih ukusa.
Stomaci su nam već bili poprilično puni, pa je gorki, ledeni sorbe u šampanjcu legao „kao kec na jedanaest“. Poslužen je u visokoj čaši i moram priznati da mi se kombinacija izrazito gorkog sorbea i penušavog vina zaista svidela, iako nisam veliki ljubitelj penušavih vina. Nakon ovoga smo na predlog konobara malo usporili prilično brzi tempo i napravili pauzu od desetak minuta pre glavnog jela.
Nakon spomenute pauze serviran nam je još jedan prelepo dekorisan tanjir, sa upadljivim kontrastom boja. Sa jedne strane leđa srne u omotu od hrskavog testa i pire od šargarepe sa slaninom. Meso je bilo vrlo lepo pripremljeno, pa se prosto topilo u ustima, a omot od testa samo je doprineo uživanju. Pire od šargarepe sâm po sebi ne bi predstavljao iznenađenje, ali me je dodatak slanine oduševio. Snažni ukus slanine prevladao je nad blažim ukusom šargarepe, a rezultat ću svakako dugo pamtiti. Drugu celinu na tanjiru činile su slatkaste njoke od ljubičastog krompira, podjednako slatkasti crni orah i tanka mlada šargarepa koja je samo blago blanširana. Sve u svemu, svaka čast!
Ja sam uz glavno jelo prešao na izvanredni cabernet sauvignon (2006) iz slovenačke vinarije Movia. Ovo crno vino punog tela, sa naglašenim taninima i notom šumskog voća zaista se odlično uklopilo sa mesom.
I ovde sam od deserta imao velika očekivanja koja su takođe bila u potpunosti ispunjena. Posluženo nam je pravo malo umetničko delo koje se sastojalo od želea od pečene kruške, musa od izuzetno kvalitetne Manjari čokolade koji je bio neverovatno kremast i ukusan, pene od bele Ivoire čokolade, kiselkastog i osvežavajućeg sladoleda od listova limuna na „zemlji“ od čokolade. kao i pirea od pečene kruške. Prosto nisam znao odakle da počnem, pa sam od svega načeo po malo 🙂 Izdvojio bih izvanredni, kremasti sladoled na podlozi od čokolade. I još jednom svaka čast!
Kao da sve ovo nije bilo dovoljno, za kraj smo dobili po jednu pralinu od bele čokolade punjenu savršenim kremom od crne čokolade.
A ja bih za kraj voleo da spomenem da nam je konobar tokom obroka ponudio da nas njegov kolega posle večere povede u kratak obilazak vile, tj. koncertne dvorane i da nam ukratko ispriča njenu istoriju, na šta smo odmah pristali 🙂
Savršena večera i divno veče zahvaljujući našim izuzetno ljubaznim i uslužnim domaćinima! Stoga, ako se ikada zateknete na Bledu, odvojite malo vremena i počastite se hedonističkim doživljajem koji ćete dugo pamtiti.
Restoran Vila Bled, Cesta Svobode 26, Bled, Slovenija*
*Vila Bled je nažalost u međuvremenu zatvorena za javnost, ali ako želite gastronomski doživljaj poput ovog, svakako posetite restoran Strelec na Ljubljanskom gradu u kojem sada rade gospodin Jagodić i gospodin Audič.
Odnos starosti i profesionalizma konobara je veoma nesrazmeran: mislim da je ovo najmladji konobar koji nas je ikada posluživao, a u isto vreme najprofesionalniji: za klasu iznad svih do sada!
A što se večere tiče, sorbe je moj favorit!