U subotu 1. januara Bojana i ja smo svratili na kasnu večeru u poznati ljubljanski restoran Pri Levu. Pošto smo u Ljubljani proveli samo 1. januar, a neposredno nakon doručka 2. januara smo se uputili na Bled, izbor restorana koji su bili otvoreni nije bio veliki, ali se Pri Levu srećom nalazi u okviru još poznatijeg ljubljanskog hotela Lev, pa smo imali priliku da uživamo u deliću onoga što u kuhinji kreira tim na čelu da šefom Urošem Hribernikom.
U vrlo lepo dekorisanom enterijeru preovlađuju drvo i tamni tonovi, a u pozadini svira vrlo lagana, opuštajuća muzika. Sve zajedno čini vrlo prijatnu atmosferu kojoj je dodatno doprinela činjenica da je restoran bio poprilično prazan, pa smo mogli da se osamimo u jednom ćošku i da natenane uživamo u obroku.
Na tabli ispred restorana video sam da u ponudi imaju nekoliko unapred sastavljenih menija i radovao sam se jednom od njih, ali se ispostavilo da ta ponuda važi samo za ručak, pa sam na kraju izabrao samo glavno jelo iz nje, a Bojana se odlučila za glavno jelo iz nešto laganijeg unapred sastavljenog menija. Standardni meni nije preobiman i u svakoj kategoriji sadrži po nekoliko odabranih jela koja pokrivaju širok opseg vrsta mesa/ribe i drugih sastojaka. Tu je i nekoliko pravih đakonija od Wagyu junetine koja se vrlo retko viđa u ponudi restorana na ovim prostorima.
Za početak je stigao mali pozdrav iz kuhinje u obliku hladne i kremaste paštete od lososa sa malo začinskih trava i ulja koja nas je lepo uvela u obrok. Snažni ukus smo ublažili svežim, ali hladnim zemičkama.
Bojana je kao glavno jelo odabrala rižoto sa hobotnicom i crnim tartufima, što se pokazalo kao odličan izbor. Krupna zrna belog pirinča bila su skuvana baš kako treba, tj. rižoto je bio rastresit, a kombinacija sitno iseckanog mesa hobotnice i vrlo male količine crnih tartufa pokazala se kao odlična. Prilično jednostavno, ali lepo jelo.
Meni je na velikom tanjiru poslužen mekan i sočan pileći file posut začinskim travama i malom količinom ulja. Društvo su mu pravili narendana blanširana šargarepa i kriške pečenog krompira kojem je takođe dodat začin karakterističnog ukusa. Još jedna vrlo ukusna i jednostavna kombinacija.
Nakon kraće pauze, ljubazni konobar nas je pitao da li smo raspoloženi za neki desert. Bojana je već kod rižota malo posustala (pa sam priskočio u pomoć :)) i nije bila raspoložena za desert, ali sam ja sa zadovoljstvom prihvatio predlog da isprobam njihov čokoladni desert, uz obećanje da se sigurno neću razočarati. Ubrzo je i poslužen, a na prvi pogled sam pomislio da ću se ipak razočarati pošto je spoljni sloj izgledao kao prilično suv. Srećom, čim sam ga zasekao viljuškom, shvatio sam da sam se prevario u proceni. Spoljni sloj je bio vazdušast i kremast, a sakrivao je izuzetno kremastu unutrašnjost od vrlo kvalitetne čokolade. Obećanje je ispunjeno 🙂
Lagana i fina večera u vrlo prijatnom ambijentu. Za kraj bih napomenuo da mi se čini da bi bilo lepo da restoran Pri Levu u ponudi ima neku vrstu menija za degustaciju koji bi šefu omogućio da na pravi način predstavi svoje kreacije.
Restoran Pri Levu, Vošnjakova ulica 1, Ljubljana, Slovenija, http://prilevu.hal.si/eng/