Ovo nam je druga poseta ovom beogradskom restoranu koji se nalazi u ulici Milutina Milankovića na Novom Beogradu.

Razlog za pomalo neuobičajen početak posta objasniću nešto kasnije, a za početak bi valjalo reći par reči o ovom restoranu koji nudi vrlo zanimljiv način služenja hrane.

Enterijer je izuzetno prostran i podeljen je na deo za pušače i nepušače. Ovo spominjem iz razloga što je ta podela obavljena na način koji zaista ima smisla, tj. ta dva dela su potpuno odvojena. Mi smo se smestili u deo za nepušače, u vrlo udobne stolice/fotelje.

Atmosfera je prijatna, nema mnogo buke, a stolovi su sasvim dovoljno razdvojeni. Učinilo mi se da dosta ljudi svraća samo na piće ili na neki obrok „s nogu“, ali ako ikada svratite, zaista nema razloga da mnogo razmišljate prilikom naručivanja. Odaberite Rodizio i pripremite se za pravu gozbu!

Dakle, ovo nam je bila druga poseta, a prvi put smo takođe došli zato što smo čuli da služe Rodizio. U pitanju je način služenja koji potiče sa brazilskih pampasa i podrazumeva pečenje raznih vrsta mesa na dugačkim sabljama iznad otvorene vatre. „Cortador“ zatim donosi meso na sablji za sto i seče ga direktno u tanjir, pri čemu vi određujete količinu i da li nešto želite da preskočite/ponovite.

U cenu Rodizia uključeno je samoposluživanje u salad baru koji pored salata pruža vrlo lepo izbor pršute, suvog mesa i raznih predjela. E tu smo napravili grešku prilikom prve posete Haciendi 🙂 Pomislili smo „Odlično, neograničen salad bar“ i navalili… Ali kada počne da stiže meso shvatite da je to bila velika greška. Dakle, preporučujem vam da izaberete samo neku laganiju salatu kako biste više uživali u zaista izvanredno pripremljenom mesu.

Pre početka gozbe naručili smo po čašu vina (Bojana se odlučila za Sauvignon Blanc iz podruma Radovanović, a ja sam odabrao Malbec argentinske vinarije Chakana), a konobar nam je ubrzo nakon toga doneo korpu sa hlebom, po jednu porciju začinjenog putera, izvanredni ljuti ajvar sa komadićima crnog luka i mešavinu ulja, belog luka i seckanog peršuna.

Nedugo zatim započela je gozba…

Redosled posluživanja i vrste mesa bili su praktično isti kao i prilikom naše prve posete, a i zašto menjati takvu odličnu kombinaciju.

Za početak sjajne dimljene kobasice. Ovde bi valjalo napomenuti da je tempo nakon što cortador iznese prvu sablju izuzetno brz i da nove porcije stižu dok praktično niste savladali ni prethodnu. Ovo bi mi na drugim mestima zasmetalo, ali ovde nikako. Brzina serviranja daje čitavom obroku energiju koja mu izvanredno pristaje. Čini mi se da užitak uopšte ne bi bio takav da je tempo sporiji.

Nastavlja se sa nekoliko vrsta piletine (karabatak, file i rolovana džigerica), od kojih smo mi ovog puta odabrali samo zaista fenomenalnu rolovanu džigericu koju toplo preoručujem.

Sledi svinjska pečenica, a polako počinju da pristižu i prilozi (šargarepa dinstana na puteru, grilovano povrće, pomfrit itd.) koje cortador donosi između posluživanja porcija mesa. Nakon toga se ređa nekoliko vrsta telećeg i goveđeg mesa, od kojih vredi spomenuti male komade bifteka koji je srednje pečen i prosto se topi u ustima. Isto se svakako može reći i za odlično pripremljenu belu vešalicu koja je prošarana masnoćom baš kako treba. Služi se i jagnjetina, ali je ovog puta bila prilično suva i nije mi se toliko svidela.

Nakon što se izređaju sve vrste mesa, cortador vas pita da li biste nešto želeli da ponovite pošto obrok traje dok vi ne kažete da je dosta 🙂 Pošto smo se već borili sa poslednjim porcijama, a znali smo i da postoji desert, odlučili smo da ništa ne ponavljamo.

Možda ovo ne izgleda kao velika količina mesa u pojedinačnim porcijama, ali ću još jedanput ponoviti, pripremite se za ozbiljno punjenje stomaka ako se odlučite da isprobate Rodizio 🙂

Desert se odlično uklapa sa ostatkom obroka, a u pitanju je grilovani ananas koji se takođe priprema na sablji, a cortador ga seče direktno u tanjir za stolom. Prilično jednostavno, ali izuzetno ukusno. Posebno mi se sviđa kako se u mirisu ananasa oseća nota roštilja.

Za slučaj da vam to nije bilo dovoljno, uskoro stiže i po jedna pohovana banana za kraj 🙂

Dakle, naoružajte se praznim stomakom i pravac Hacienda Rodizio 🙂

Restoran Hacienda Rodizio, Milutina Milankovića 11c, Beograd, http://www.hacienda-beograd.com/