Obično Bojana i ja pronađemo neki novi restoran koji nam se učini zanimljivim, pa ga u dogledno vreme posetimo i proverimo šta ima da ponudi.

Ovog puta je jedan novi restoran pronašao nas 🙂

Tačnije, gospodin Miloš Đogić, suvlasnik i menadžer beogradskog restorana Depo 23 pronašao je Gurmanluke i pozvao nas je da svratimo na večeru u ovaj nedavno otvoreni restoran na Zvezdari koji je ušuškan među zgradama u mirnoj Zahumskoj ulici, na broju 23 🙂 Diskretan natpis na crnoj fasadi ukazao nam je da smo stigli na odredište, a na vratima nas je vrlo srdačno dočekao gospodin Đogić.

Enterijer koji se odlikuje donekle minimalističkim dizajnom uređen je sa stilom. Posebno su mi se svidela viseća rasvetna tela iznad stolova koja stvaraju prijatnu atmosferu. Gospodin Đogić je spomenuo da se deo muzike pušta sa magnetofona (moram jednom da svratim sa ocem koji će vrlo rado poneti neku od traka za svoj Revox koji je i dalje u funkciji :)) i gramofona, što je zaista zanimljivo.

Još dve stvari dominiraju enterijerom. Jedna od njih je veliki stub na sredini prostorije na kojem je sa jedne strane kredom ispisana dnevna ponuda jela, a sa druge strane izbor aktuelnih kulturnih dešavanja u gradu. Neuobičajeno i maštovito. A druga, meni mnogo zanimljivija, stvar je otvorena kuhinja koja vam omogućava da pratite proces kreiranja đakonija pre nego što ih probate. Odlična ideja i nešto što se ne viđa često!

Nikako ne smem da propustim da spomenem gospodina Zorana Miškovića, šefa kuhinje u Depou 23 i kuvara sa dugogodišnjim iskustvom čijem smo se izboru prepustili i koji nam je sa svojim timom pripremio gozbu za pamćenje. Malo ću odstupiti od uobičajenog redosleda kako bih vam dočarao atmosferu u kuhinji 🙂

[youtube http://www.youtube.com/watch?v=_MXMpFG2D74?rel=0&w=853&h=480]

Meni ovog restorana zasnovan je na konceptu 5+5+5, tj. u ponudi je po 5 predjela, glavnih jela i deserata. Rekao bih da je ovo vrlo smeo pristup koji može da posluži kao dobar pokazatelj toga koliko je restoran zaista dobar jer ponudu treba svesti na relativno mali broj jela. U Depou 23 odlično su odgovorili na taj izazov i ponudili su kratak, ali raznovrstan meni popunjen različitim specijalitetima internacionalne kuhinje. Valja spomenuti i da je dostupna dnevna ponuda različitih jela koja nisu na meniju.

Kao što već rekoh, na meni smo samo bacili pogled, a izbor jela smo u potpunosti prepustili gospodinu Miškoviću. Ispostavilo se da nismo morali da brinemo ni o izboru vina zato što je gospodin Đogić to učinio umesto nas i to tako da nam je uz svaku grupu jela poslužio odgovarajuće vino. Bojana i ja smo se na kraju složili da ni sami ne bismo napravili bolji izbor 🙂 Postavka je bila sledeća: za početak osvežavajuće, blago penušavo roze vino od sorte grožđa Baga iz portugalske vinarije Alianca, zatim chardonnay iz italijanske vinarije Bennati, a uz desert odlično poluslatko vino iz španske vinarije Chivite sa izuzetno izraženom cvetnom notom na nosu.

Da pređem na stvar 🙂 Za početak nam je poslužen „finger food“ u tri varijante i srneći karpaćo. Hranu za prste činila je salmosa (testo punjeno graškom i mlevenim mesom prženo u dubokom ulju), prolećne rolnice punjene povrćem i izvanredno mekana, dobro začinjena piletina na tankim ražnjićima. Uz to su poslužena i dva sosa: slatki čili koji je bio zaista izvanredan i odlično se uklopio sa rolnicama i osvežavajući sos od jogurta i začinskih trava. Jednostavno i vrlo ukusno predjelo.

Srneći karpaćo je poslužen na parčićima hleba, bio je hladan baš kako treba i topio se u ustima, a društvo mu je pravio izvanredni žele od brusnice čiji se blagi, slatkasti ukus odlično uklopio sa snažnim ukusom mesa. Izbor srnećeg mesa za karpaćo po meni predstavlja pun pogodak jer ga to izdvaja iz mora varijanti goveđeg karpaća koji se nalazi u menijima mnogih restorana.

Tanjire smo brzo počistili, pa je došlo vreme za glavno jelo. Blanširani file tune i laks kare (jedno od jela iz dnevne ponude). Ovako pripremljen file tune se retko proba. Srednje pečen tako da ostane izvanredno sočan i izuzetno blago začinjen kako bi ukus mesa u potpunosti došao do izražaja. Poslužen je sa kremastim pireom od celera, pesto sosom i salatom od svežeg povrća začinjenom limunom koja se nalazila u činiji od hrskavog testa napravljenog od sočiva. Ni od činije nije praktično ništa ostalo 🙂 Svaka čast!

Dva parčeta svinjskog karea poslužena su sa karamelizovanom jabukom, pireom od krompira i slatkim sosom koji je napravljen od porto vina i suvih šljiva. Još jedna odlična kombinacija ukusa i fino zaokružena celina koju je delimično narušilo to što je meso za moj ukus bilo pomalo suvo. Međutim, to nas nije nimalo sprečilo da omažemo i ovaj tanjir 🙂

Baš u prethodnom postu spomenuo sam kako sve više počinjem da cenim nečokoladne deserte, a ovde ću definitivno to i potvrditi. Deo menija sa desertima predstavljen nam je u obliku kolača sa sosom od viskija i maskarpone tarta. Na prvi pogled mi se učinilo da bi kolač poput malog mafina mogao da bude suv, ali sam se grdno prevario. Bio je vruć, izvanredno sočan i ukusan, a odlično ga je uputpunio mlečni sos sa viskijem čiji se ukus osećao u tragovima i kremasti sladoled od vanile.

Ispostavilo se da smo najbolje ostavili za sam kraj. Izuzetno maštovito servirana i pripremljena varijanta tarta za sto je stigla u simpatičnoj tegli sa poklopcem. U pitanju je kombinacija kremastog, blagog maskarpone sira, hrskavih komada testa i suvih šljiva uz dodatak armanjaka. Neću dati ocenu niti ću se upuštati u dublju analizu, već ću reći da se nadam da ću krajem 2012. biti u mogućnosti da napravim listu najboljih deserata, a ovaj tart će sigurno biti u samom vrhu te liste. Svaka čast!

Dve stvari za kraj.

Prvo bih želeo da pohvalim vrlo ljubaznu konobaricu koja nam je za svako posluženo jelo dala zaista koristan i potpun opis, što se u beogradskim restoranima ne viđa često, a predstavlja nešto što po meni ukazuje na pravu posvećenost i nivo usluge svakako podiže na viši nivo.

A drugo. Usudiću se da citiram tekst sa sajta restorana, „U srcu Beograda. Vrhunska kuhinja.“. Srce Beograda je zaista bogatije za jednu vrhunsku kuhinju. Svakako se uverite i sami.

Restoran Depo 23, Zahumska 23, Beograd, http://www.depo23.com/