Sigurno sam već spomenuo da su Gurmanluci praktično nastali na nagovor moje supruge Bojane. Ljubav prema hrani i restoranima postoji odavno, ali se nekako nikada nisam upustio u pisanje dok me Bojana tokom jedne večere u beogradskom restoranu Mythologia prošlog septembra nije malo „pogurala“ i predložila da napravimo nekoliko fotografija hrane.

Fotografije su napravljene mobilnim telefonom, bile su kakve su bile (čitaj: veoma loše), a zatim su ubačene u prvi pravi post na Gurmanlucima. Tu dolazimo do nepravde.

Restoran kao što je Mythologia ni u kom slučaju ne zaslužuje post koji ne može na pravi način da dočara vrhunski hedonistički doživljaj koji vas u njemu očekuje. Počinje odmah na ulazu vrlo ljubaznim i prijatnim dočekom. Zatim čujete laganu muziku, prolazite kroz prostor u kojem preovladavaju svetli, umirujući tonovi i ulazite u prelepu zastakljenu baštu koja gleda na mirno dvorište između zgrada i čijom sredinom dominira neposečeno drvo.

Smeštate se za sto koji je prekriven duplim stolnjakom i postavljen tako da vam jasno stavi do znanja da domaćini dobro znaju šta rade.

Konobar donosi meni i pita nas da li smo raspoloženi za neki aperitiv. Ovog puta preskačemo. Vrlo je ljubazan, odmeren i profesionalan. Ostavlja nas da malo proučimo meni. Bojana naginje ka odeljku sa specijalitetima mediteranske kuhinje i morskim plodovima, a ja ipak ka internacionalnoj kuhinji, konkretno ka izvanrednom bifteku „Arista alforno“ koji sam jeo prošli put. Nemaštovito sa moje strane, ali u trenutku nešto nisam inspirisan za biranje.

Kao da mi je pročitao misli, konobar se pojavljuje sa vitrinom na točkovima u kojoj je izložena sveža morska riba i plodovi mora. Preporučuje nonšalantno, ali argumentovano, znalački i odmereno. Spreman je da sasluša šta želimo, ali kaže da imaju fenomenalne prstace i da apsolutno ne smemo da ih propustimo. Šef će ih pripremiti na buzaru, sigurno ćemo uživati. Predjelo rešeno. Zatim nam pokazuje povećeg zubatca. Izgleda vrlo sveže. Biće pripremljen u rerni sa povrćem i začinskim biljem. Rešeno i glavno jelo

Uskoro stiže korpica sa pecivom praćena osvežavajućom domaćom ribljom paštetom i fino kremastim urnebesom u kojem se valjano oseća paprika. Zemičke su sveže, ali hladne. Dobro se sećam da mi je i prošli put to zasmetalo. Čini mi se da bi uvod u obrok bio mnogo efektniji da za sto u pokrivenoj korpici stignu vruće zemičke. Sa druge strane, hrskavi štapići od testa posuti susamom su fino slani i vrlo ukusni. Biram one koji su malo rešije pečeni i sa uživanjem ih kombinujem sa paštetom i urnebesom.

Stižu školjke u velikoj staklenoj posudi. Do nosa dopiru pomešani opojni mirisi i za tren oka se osećam kao da sam pored mora. Konobar objašnjava da prstaci žive u kamenu koji je prilikom njihovog vađenja potrebno razbiti, zbog čega je ono zakonom zabranjeno u skoro svim zemljama koje imaju izlaz na more. Miris ni u najmanjoj meri nije mogao da nagovesti eksploziju ukusa nakon prvog zalogaja. Meso školjki je puteraste teksture, mekano i veoma intenzivnog ukusa koji je prosto stvoren za lagano uživanje. Buzara savršena. Majstorski odmerena kombinacija paradajza, belog vina, belog luka i peršuna. Ne znam čemu pre da se posvetim. Umazao sam se „do lakata“, ali ne pamtim da sam u nekom jelu ovako uživao. Kakva sreća što Srbija nema izlaz na more

Konobar stiže sa još jednim kolicima na kojima se u velikoj staklenoj posudi nalazi zubatac na povrću koji je tek izašao iz rerne. Odlično izgleda i podjednako opojno miriše, ali nisam još uvek spreman da se odvojim od posude u kojoj su bili prstaci, a iz koje sada kašikom i hlebom skupljam poslednje ostatke fenomenalne buzare. Konobar srećom odlazi za obližnji mali sto gde stručno servira ribu na tanjire. Meso je bilo mekano i rastresito. Skladno se uklopilo sa mešavinom povrća i mediteranskih začina, a mi smo uživali u fino zaokruženom glavnom jelu.

Za desert zaista nije bilo mesta, a i pokušavao sam da što je detaljnije moguće u sećanje pohranim miris i ukus fenomenalnih prstaca, pa odeljku sa desertima ne bih posvetio punu pažnju Sledeći put…

Ako biste želeli da ugodite sebi i dragim osobama ili možda poslovnim partnerima i da iskusite gastronomski doživljaj čija se izvanrednost ne ogleda samo u hrani, zaputite se u restoran Mythologia i prepustite se uslužnim, profesionalnim i stručnim domaćinima. Zatim samo uživajte!

Restoran Mythologia, Birčaninova 42, Beograd, http://www.restoranmythologia.com

Pre dolaska sam pročitao nekoliko recenzija koje su dostupne na sajtu restorana. Zajednički zaključak svih tekstova je da je u pitanju restoran visoke klase koji pruža pravo gastronomsko uživanje.

Po ulasku u restoran dočekali su nas ljubazni konobari koji su nas sproveli do stola u zastakljenoj bašti koja gleda na mirno dvorište između zgrada. Atmosfera je izuzetno prijatna. Prigušeno svetlo, sa ukusom dekorisan enterijer, udobne stolice i tiha džez muzika – praktično svi uslovi za vrlo prijatan obrok. Iako je bio petak uveče, restoran je bio praktično prazan.

Za početak smo naručili dve čaše belog vina (Mlad mesec (Chardonnay-Sauvignon Blanc), Do kraja sveta, Kovilj). Pitko vino, pomalo oporog ukusa.

Konobar nam je zatim doneo meni, a nakon toga i korpicu sa pecivom (štapići od testa i nekoliko vrsta zemički), uz dva osvežavajuća namaza. Moram priznati da sam očekivao vruće, sveže pečeno pecivo, a umesto toga zemičke su bile potpuno hladne i ne baš sveže. Mali minus na samom početku.

Za predjelo smo naručili goveđi karpaćo i pohovani brie sir.

Goveđi karpaćo služi se u obliku tanko sečenih listova sirovog bifteka na rukoli. Preko svega su postavljeni listići parmezana, uz maslinovo ulje kao začin. Kao prilog stigao je vruć tost i puter. Biftek je vrlo prijatnog i osvežavajućeg ukusa koji u kombinaciji sa drugim sastojcima predstavlja zaista izvanrednu kombinaciju.

Tri parčeta pohovanog brie sira stigla su na rukoli, uz sos od šumskog voća. Pokazalo se da slatki sos od šumskog voća odlično upotpunjava karakteristični ukus brie sira. Kada se na to doda sveža rukola, rezultat je zaista izvanredan.

Od glavnih jela izbor je pao na ćureći file sa tartufima i biftek arista alforno.

Tri tanke šnicle ćurećeg filea prelivene laganim, kremastim sosom sa tartufima. Na svakoj od njih bio je po jedan tanki listić svežeg crnog tartufa (iskreno, očekivao sam malo veću količinu svežih tartufa). Meso je bilo mekano i dobro ispečeno. Odlično se uklopilo sa laganim sosom. Uz ovo jelo poslužena je i činija sa izvanrednim pečenim krompirima.

Sočni komad srednje pečenog bifteka (po mojoj želji) stigao je preliven sosom sa komadićima kruške i ruzmarinom koji se odlično uklopio sa mesom. Kao prilog poslužen je pire od krompira sa komadićima seckanog badema dekorisan u tri kugle između kojih su se nalazile kriške kruške. Vrlo dobra kombinacija, ali je pire mogao da bude malo kremastiji.

Konobar je na kraju dao tri preporuke za desert. Odličio sam se za sufle od čokolade i nisam pogrešio Serviran je na povećem tanjiru, sa kuglom kremastog sladoleda od vanile posutog listićima badema. Delimično hrskava, tanka korica skrivala je zaista izvanrednu topljenu čokoladu.

Izvanredan završetak izvanrednog obroka.

Restoran Mythologia, Birčaninova 42, Beograd, http://www.restoranmythologia.com