Restoran Knez, Beograd

sladoled od tartufa

Pre nekoliko dana smo se zaputili ka Novom Sadu i Bojana mi u jednom trenutku kaže: „Vidi ovaj bilbord, u toku su dani belih tartufa u restoranu Knez“.

Dva dana kasnije imali smo rezervisan sto za večeru u gore pomenutom restoranu 🙂

Ideja je odlična, a voleo bih da više restorana organizuje slične događaje i da informacije o takvim događajima budu prisutnije u medijima. Ovako, da Bojana nije uočila taj usamljeni bilbord na izlazu iz Beograda nikada ne bismo ni znali da su u toku dani belih tartufa.

Dakle, restoran Knez je u saradnji sa preduzećem Zigante Tartufi i restoranom Zigante iz Istre od 23. do 30. novembra organizovao Dane belih tartufa tokom kojih je gost bio šef Bojan Gržentić iz restorana Zigante. On je doneo recepte koji se pripremaju u ovom poznatom istarskom restoranu i uz pomoć šefova iz restorana Knez osmislio nekoliko menija za degustaciju zasnovanih na ribi i mesu, sa jednim zajedničkim sastojkom 🙂

Retoran Knez nalazi se u užem centru Beograda, u staroj kući neposredno pored Konaka knjeginje Ljubice. Enterijer restorana odiše rustičnom atmosferom koja me je asocirala na neka stara vremena. Ljubazno smo dočekani na ulazu, nakon čega smo se udobno smestili u malo izdvojeni deo sa tri stola. Ovaj beogradski restoran očigledno je veoma popularan, pa je bio poprilično popunjen tokom našeg obroka. Za moj ukus je atmosfera pomalo previše bučna, ali sam bio usredsređen na hranu, pa mi to nije smetalo 🙂

enterijer
enterijer
enterijer
enterijer
enterijer
enterijer

Konobar nam je za početak doneo flašu obične vode na račun kuće i ponudio nam da obrok započnemo aperitivom. Bojana je odabrala čašu proseka (Prosseco Brut, Steffano Farina, Valdobbiadene, Italija), a ja sam se odlučio za odličnu kajsijevaču.

Zatim smo dobili korpu sa lepim izborom svežeg peciva i odličan, osvežavajući i dobro začinjen namaz na bazi paradajza.

pecivo i namaz
pecivo i namaz

Iz vrlo zanimljive ponude menija za degustaciju koja je namenski napravljena za dane tartufa Bojana je odabrala meni zasnovan na ribi, a ja jedan bogato zasnovan na mesu. Nakon kratke pauze počela su da stižu jela.

Bojana je večeru započela izvanrednom supom od badema sa škampima i belim tartufima. Blaga nota badema odlično je uklopljena sa nenametljivim ukusom škampa i listićima belog tartufa (koji su već bili narendani u kuhinji). Vrlo lepa kombinacija za početak.

supa od badema sa škampima i belim tartufima
supa od badema sa škampima i belim tartufima

Meni je za početak stigao goveđi karpaćo „a la chef“ sa belim tartufima. Sama po sebi, ovo bi bila izvanredna, ali prilično standardna izvedba karpaća. Izuzetno tanki, hladni i mekani listići mesa koji se tope u ustima preko kojih su servirani rukola i listići parmezana. Međutim, konobar je doneo drvenu tacnu pokrivenu staklenim zvonom sa nekoliko primeraka belih tartufa koje je direktno za stolom izrendao preko karpaća. Prvo što osetite kada započne rendanje je zaista fenomenalan „zemljani“ miris (mada se Bojana svakako neće složiti :)). Ne znam kako drugačije da ga opišem, ali vas u svakom slučaju bukvalno poziva da prionete 🙂 Ukus belih tartufa je dosta blaži od mirisa, ali i dalje izvanredno kremast i sa istom „zemljanom“ notom. Jedva sam čekao nastavak.

karpaćo „a la chef“
karpaćo „a la chef“
rendanje belog tartufa
rendanje belog tartufa

Čitajući razne blogove nekoliko puta sam naišao na podatak da se beli tartufi odlično slažu sa jajima. Bojanino sledeće jelo pružilo mi je priliku da se uverim da je stvarno tako. Jaje-krompir sa belim tartufima. Jednostavan naziv i jednostavno jelo koje predstavlja maštovito serviranu kombinaciju krompira i kuvanog jajeta posutu listićima belog tartufa. Kao što već rekoh, vrlo lepa kombinacija jednostavnih, svakodnevnih ukusa krompira i jajeta sa kremastim belim tartufom.

jaje-krompir sa belim tartufima
jaje-krompir sa belim tartufima

Za mene je usledila guščja jetra sa pireom od dunja, redukcijom balzamika i belim tartufima. Vrlo zanimljiva kombincija, ali nažalost pomalo prejaka za moj ukus. Dva tanka parčeta zaista fenomenalne guščje jetre snažnog, „masnog“ ukusa servirana su sa izdašnom količinom slatko-kiselog pirea od dunja koji je imao zaista snažan voćni ukus. Sve to nalazilo se na podlozi koju je činila redukcija balzamiko sirćeta (dobija se kuvanjem i dodavanjem male količine šećera) koja je imala teksturu gustog sirupa i slatkast, snažan ukus. Ova tri ukusa odvojeno svakako bi mi se svidela, ali kombinacijom nisam bio oduševljen. Da spomenem i da je usledilo još jedno rendanje tartufa koje je Bojana snimila 🙂

guščja jetra sa pireom od dunja, redukcijom balzamika i belim tartufima
guščja jetra sa pireom od dunja, redukcijom balzamika i belim tartufima

Bojani je kao glavno jelo serviran file brancina (pripremljen na pari) u umaku od blitve, sa sotiranim sezonskim povrćem i belim tartufima. Meso je bilo majstorski spremljeno, pa se prosto topilo u ustima, a odlično se uklopilo sa vrlo interesantnim, blagim umakom od blitve. Kada se tome dodaju sveže narendani tartufi dobija se zaista odlična kombinacija.

file brancina u umaku od blitve
file brancina u umaku od blitve

Za mene su usledila pačja prsa sa salatom od suvog voća i kozjeg sira u umaku od Porto vina posuta belim tartufima. Nakon pomalo razočaravajuće guščje jetre ovo jelo me je potpuno oduševilo. Već sam imao prilike da probam pačja prsa pripremljena na ovaj način (meso je spolja hrskavo, a unutra skoro da nije pečeno) i tada sam bio oduševljen, ali je ova kombinacija sa salatom od suvog voća (uglavnom kajsija i brusnica) i sjajnog kozjeg sira sa narendanim svežim tartufima nešto najbolje što sam probao u poslednje vreme. Svaka čast!

pačja prsa sa salatom od suvog voća i belim tartufima
pačja prsa sa salatom od suvog voća i belim tartufima

Nakon glavnog jela usledila je kratka pauza, a zatim smo prešli na desert i još jedno vrlo prijatno iznenađenje. Bojana je na početku pitala konobara da li umesto deserta u meniju za koji se odlučila (puding od maslinovog ulja na podlozi od mandarine) može da dobije sladoled od tartufa. Dobila je odgovor da će napraviti ustupak i serviran je sladoled koji joj se nažalost nije uopšte svideo. Ali zato meni 🙂 Usudiću se da kažem da je taj sladoled u klasi sa čokoladnim kolačom u Žabaru, a u mojoj knjizi od toga nema bolje. Na velikom tanjiru poslužena je jedna kugla sladoleda koji je očigledno domaće izrade, a ima izvanredno pojačan ukus belih tartufa koji se uopšte ne oseća na isti način kada ih probate same i dugo ostaje u ustima. Kremasto, „zemljano“, fenomenalno! Da su samo mogli da nam zapakuju jednu činiju za poneti 🙂

sladoled od tartufa
sladoled od tartufa

Jedva sam čekao da saznam šta je čokoladni medaljon, a ispostavilo se da je u pitanju varijacija ne temu čokoladnog suflea koji je poslužen na podlozi od vanila krema. Bio je vruć, vazdušast i napravljen u obliku medaljona, sa popriličnom količinom odlične topljene čokolade u sredini, ali nakon sladoleda nikako nije mogao da me oduševi.

čokoladni medaljon na podlozi od vanila krema
čokoladni medaljon na podlozi od vanila krema

Bojana je izvanredno uočila onaj bilbord, pa smo uživali u još jednom novom iskustvu i sjajnoj gastronomskoj avanturi kakvu retko imamo prilike da doživimo. Iskreno se nadam da će nas put jednom navesti u Istru kako bismo svratili u restoran Zigante i „na izvoru“ isprobali njihove specijalitete.

Do sledeće avanture 🙂

kašika
kašika

Restoran Knez, Kneza Sime Markovića 10, Beograd, http://www.royalknez.com/

0 Comments

  1. Drago mi je što si već najavio da mi se “tarfufi” nisu svideli jer bih volela da mi neko objasni zašto su ti beli tartufi tako skupi (jer zbog ukusa sigurno nisu:). Drugo, fenomenalan miris ima na primer ‘Angel by Thierry Mugler’, a tartufi nemaju fenomenalan miris.
    Volela bih još i da se osvrnem na bučnu atmosferu koju si pomenuo: dakle, problem je što ima dosta restorana u koje dolaze ljudi koji ne umeju da se ponašaju u restoranu, a kao što znamo, kodeks ponašanja u restoranu (kao i na svakom drugom mestu) postoji, a on nalaže da je ispuštanje neartikulisanih zvukova, prvenstveno grohotnog smeha, nepristojno. Ali u tom slučaju je uglavnom reč o pripadnicima društvenog sloja ‘nouveau riche’, a na koje može lepo da se primeni ona stara izreka: “niti znade, nit’ se učit’ dade”. Srećom, za stolom pored našeg su sedeli pristojni ljudi. A isto to mogu da kažem i za restoran Žabar (koji možda stvarno ima najbolji desert u gradu…).

    • Xe xe, Bojana stvar ukusa, meni je kavijar odvratan i smrdi… ali su mi tartufi super i mirisu 🙂
      Ja sam inace sa drugarom svratila do Kneza da nesto klopamo na brzinu (jer smo bili blizu i culi da imaju dane tartufa, a morali smo dalje…) i poprilicno me je razocaralo to sto nisu imali opciju da se naruci jedno jelo vec samo ceo meni, a ni konobar nije bio preterano usluzan, tako da na kraju tamo nazalost nismo ni jeli, vec smo otisli u Reset, koji svakako preporucujem.

  2. Mene vas sajt odusevljava, kao i izbor restorana. Divno je sto pisete o ovakvoj ponudi, jer zaista nisam ni znala da ovaj nas grad nudi takve jelovnike. Vecina ljudi nece u zivotu imati prilike da rucava na ovakvim mestima sem je li ovih ”nouveau riche” (kako sam se slatko nasmejala, odlican komentar ceo!), a i oni nisu od neke vajde, kada to ne cene da mogu ovako da prenesu citaocima. Sta da vam kazem…sem radujem se novoj gurmanskoj avanturi! 🙂

Submit a comment