Homa, Beograd

toliko je izvanredan da moram da stavim još jednu sliku :)

Lepo je kada imate neki restoran kojem možete da se vraćate jer sa sigurnošću znate da ćete uživati u vrhunskom gastronomskom doživljaju i da će na meniju (i van njega) uvek biti nekih novih zanimljivih đakonija.

Nakon tri posete beogradskom restoranu Homa i jednog sjajnog obroka u režiji Vanje Puškara i Filipa Ćirića postalo mi je sasvim jasno da sam otkrio baš jedan od takvih restorana. Vanja Puškar, mladi, kreativni i talentovani šef kuhinje uvek ima da ponudi nešto što me potpuno oduševi. Prvi put su to bila savršeno mekana rebarca, prošli put parfe od smrčka (koji ni ovaj put svakako nismo propustili), a ovaj put je to bio savršeni desert poslužen u maloj saksiji, ali o svemu tome više u nastavku, ali i u odvojenom postu 🙂

šef Vanja Puškar
šef Vanja Puškar

Već sam spomenuo kako volim da ćaskam sa kuvarima. Tokom naše poslednje posete Homi uživali smo u društvu Bojana Bočvarova i njegove supruge Milice, a ja sam shvatio kako mnogo više volim da slušam kuvare dok ćaskaju 🙂 A pošto su u pitanju dva kuvara koja sa velikom strašću i ljubavlju pristupaju svom poslu, praktično uopšte nisam pričao.

Jelovnik i dalje predstavlja zanimljiv spoj domaće, tajlandske i španske (meksičke) kuhinje, a nakon malo detaljnijeg čitanja stiče se utisak kako nije u pitanju samo nasumično nabacana skupina jela, već je svako od njih pažljivo osmišljeno i doterano, što biranje svakako ne čini lakšim, ali ga pretvara u pravo uživanje pošto ste na slatkim mukama koju đakoniju da odaberete. A tek kada nam je ljubazna konobarica vrlo detaljno iznela dnevnu ponudu jela (odgovorila je na sva Bojanova potpitanja), shvatio sam da će biranje potrajati.

Bar oko predjela nije bilo mnogo dileme pošto smo Bojana i ja na sva usta hvalili parfe od smrčka koji smo probali tokom jednog kratkog ručka početkom juna. Dakle dva parfea „to share“ i jedan đubek. Iza tog naziva krije se tanko narezani slani sir sa Stare planine koji je fino grilovan kako bi dobio blago rastegljivu teksturu. Služi se na podlozi od rukole, meni omiljenog sušenog paradajza i velikog, sočnog sicilijanskog kapra, a sve zajedno predstavlja zaista odličnu kombinaciju snažnog ukusa i svežine koja će vas fino uvesti u obrok.

đubek
đubek

Već više puta pomenuti parfe od smrčka i vilinog karanfilića bez pogovora predstavlja jedno od najboljih jela koja sam probao u poslednje vreme. Služi se leden i najbolje ga je jesti odmah kako biste u potpunosti mogli da uživate u savršeno kremastoj teksturi i punom, snažnom ukusu pečuraka. Možete da ga zahvatate hrskavim koricama od heljde čiji je ukus vrlo blag, pa omogućava da parfe u potpunosti dođe do izražaja, ali sasvim dobru podlogu može da predstavlja i neko od peciva koje za sto stiže neposredno nakon što se smestite. U svakom slučaju, svaka čast!

parfe od smrčka
parfe od smrčka

Bojana je kao glavno jelo odabrala finu salatu koja se sastojala od dimljene ćuretine, raznog zeleniša, čeri paradajza i ličija, a preliv je bio od zove i jogurta. Ovo je jelo koje fino ilustruje moju opasku sa početka da je u formiranje menija uložena velika količina truda. To kažem zato što je ovo mogla da bude još jedna u moru prosečnih obrok salata, ali je dodatak sočnog kiselo-slatkog ličija čija tekstura podseća na grožđe i elegantnog preliva od jogurta sa blagom notom zove definitivno učinio neuobičajenom i izvanrednom.

salata sa dimljenom ćuretinom i prelivom od jogurta i nane
salata sa dimljenom ćuretinom i prelivom od jogurta i nane

Milica se odlučila za izlet u meksičku kuhinju i kao glavno jelo je naručila „taco El Chupacabra“. U pitanju je kombinacija komada sočne ćuretine iz „carne asada“ marinade i raznog povrća koje je karakteristično za ovakva jela. Sve to je zapakovano u ne preterano debele tortilje koje su zapečaćene pomoću dimljenog sira i spanaća. Iako ovakva jela umeju da budu poprilično ljuta, ovo je bilo blago i sa merom začinjeno. Kao prilog su posluženi veoma zanimljiv gvakamol mus sa avokadom i sokom od limete i čipotl salsa sa dimljenim ljutim paprikama, majonezom i sokom od limete koja po želji unosi solidnu dozu ljutine.

tako „El Chupacabra“
tako „El Chupacabra“

Bojan je natenane proučio meni i pažljivo saslušao dnevnu ponudu jela, pa je znalački napravio izbor. Teleća rebarca u kalamata ulju sa marokanskom salsom od mariniranog limuna bila su toliko mekana da su sama spadala sa kostiju, a ja sam se odmah setio fenomenalnih rebaraca koja sam jeo prilikom naše prve posete Homi i zaključio da je gospodin Puškar majstor za rebarca 🙂 Poslužena su sa vrlo zanimljivim i ukusnim pireom od pečenih paprika čiji se ukus lepo uklopio sa mesom.

teleća rebarca confit
teleća rebarca confit

Mene je zaintrigiralo jelo iz dnevne ponude, pa praktično nisam ni morao da uzimam meni u ruke, mada sam ipak bacio pogled 🙂 Naručio sam pačetinu koja je sporo pripremana u masti, a poslužena je nasečena na tanke šnite, pa su mekoća i sočnost mesa u potpunosti došli do izražaja. Sa ovakvim načinom posluživanja mesa već sam imao priliku da se sretnem prilikom prethodne posete Homi kada sam uživao u podjednako sočnom i mekanom bifteku. Pačetina je bila prekrivena penom mlečnog ukusa, a poslužena je sa blagim i elegantnim pireom od celera koji počinjem sve više da cenim kao izvanredan prilog. Bilo je tu i malo krupno naseckanog koštunjavog voća i mlevenih oraha koji su odlično zaokružili kombinaciju.

pačetina sa pireom od celera
pačetina sa pireom od celera

Uz večeru smo uživali u laganom, pitkom i osvežavajućem portugalskom rozeu Casal Mendes koji smo Bojana i ja već imali prilike da probamo na preporuku gospodina Miloša Đogića tokom sjajne večere u beogradskom restoranu Depo 23.

Casal Mendes
Casal Mendes

Tokom večeri nam se u nekoliko navrata za stolom pridružio gospodin Puškar, pa su dva šefa imala priliku fino da ćaskaju, a ja sam samo uživao u slušanju i imao priliku da razmislim o đakonijama koje nam je Vanja pripremio.

Međutim, ispostavilo se da je sačuvao jednog „keca u rukavu“ za kraj 🙂 Pretpostavljate, u obliku fenomenalnog deserta iz dnevne ponude koji baš iz tog razloga neću opisati ovde, već ću mu posvetiti odvojen post. Za stolom je svakako bilo još deserata pa ću i ovde opisati nekoliko slatkiša.

Bojana je odabrala varijaciju na temu semifreda od limunove trave, limete i čilija, što je svakako kombinacija koja me nije ostavila ravnodušnim. Ova poslastica je bila lepo kremasta i osvežavajuća zahvaljujući blago kiselkastoj noti, ali i tome što je poslužena na karpaću od dinje.

semifredo na karpaću od dinje
semifredo na karpaću od dinje

Milica i Bojan su naručili već pomenuti desert iz dnevne ponude, a ja sam se pored njega odlučio i za tart od limuna sa tamarindom koji ni slučajno ne preskačem od kada nam ga je Vanja pripremio tokom radionice Homa Crew 2 u školi kuvanja Il Primo. Ni vama ne preporučujem da propustite tu kombinaciju tankog i prhkog testa, do besvesti kremastog i kiselkastog fila i blago slanog džema od tamarinda.

izvanredni tart od limuna sa tamarindom
izvanredni tart od limuna sa tamarindom
toliko je izvanredan da moram da stavim još jednu sliku :)
toliko je izvanredan da moram da stavim još jednu sliku :)

Već nekoliko puta sam spomenuo da mi je veoma drago što i kod nas postoji generacija mladih, veoma talentovanih i perspektivnih kuvara koji dobijaju priliku da pokažu sve što umeju i ne plaše se da na gastronomsku scenu unose inovacije, na taj način je čineći mnogo zanimljivijom. Slobodno mogu da kažem da je Vanja Puškar jedan od predvodnika te generacije, a to Homu definitivno čini nezaobilaznom gastronomskom destinacijom u našem glavnom gradu.

Restoran Homa, Žorža Klemensoa 19 (ugao Senjanina Ive i Dositejeve), Beograd, http://www.homa.rs

3 Comments

  1. Hana, moramo negde zajedno da idemo, nismo išli još od Nedelje restorana…

Submit a comment