Hiša Franko, Kobarid (mala kolekcija)

put do đakonija

put do đakonija
put do đakonija

Postove retko započinjem slikom, a još ređe slikom na kojoj nije hrana. Međutim, ova Bojanina fotografija mi se baš sviđa, a može se reći da je indirektno povezana sa đakonijama kakve se retko probaju, pa početak ovog posta u potpunosti ima smisla.

Snimljena je ispred Hiše Franko, u Starom Selu blizu Kobarida u Sloveniji. Kao što sam već napisao, za Hišu Franko saznao sam sasvim slučajno, čitajući post na blogu pocketfork o događaju Le Grand Fooding u Njujorku. Kada sam video da je jedan od šefova Ana Roš iz Hiše Franko u Kobaridu odmah sam se zainteresovao, a moje interesovanje samo se povećalo nako što sam saznao da je kuvala rame uz rame sa imenima kao što su Kobe Desramaults (In de Wulf), Mauro Colagreco (Le Mirazur) i Massimo Bottura (Osteria Francescana).

Nakon kraćeg istraživanja shvatio sam da je Ana Roš jedan od najpoznatijih i najboljih šefova u Sloveniji i da Hišu Franko svakako vredi posetiti, bar zbog đakonija koje izlaze iz Anine kuhinje. Usledila je kratka prepiska e-poštom nakon koje smo imali rezervaciju za dva noćenja u Hiši Franko, a što je važnije i dva menija za degustaciju, od kojih je jedan bio specijalni novogodišnji.

Tek kada smo stigli i smestili se shvatio sam da je Hiša Franko mnogo više od izvanrednog restorana, u pitanju je svojevrsna oaza u kojoj možete potpuno da se opustite, bar na par dana pobegnete od obaveza i prepustite se uživanju za sva čula.

Hiša Franko
Hiša Franko

Kao što rekoh, nalazi se u Starom Selu, vrlo blizu Kobarida i granice sa Italijom. Na imanju se nalaze dve kuće (u obe su dostupne sobe za goste), od kojih se veća izdvaja upadljivom bojom fasade. Pored ulaznih vrata nalazi se diskretna tabla sa natpisom „Jeunes Restaurateurs D’Europe“ što vam i pre nego što uđete ukazuje na to da vas unutra čeka poseban gastronomski doživljaj.

Restoran se nalazi u velikoj prostoriji u prizemlju. Diskretno svetlo, lagana muzika, zidovi upadljive (ali prjatne) boje i sasvim dovoljno razmaknuti stolovi koji su vrlo lepo postavljeni. Sve u svemu, prava atmosfera za uživanje u kulinarskim kreacijama koje Ana Roš priprema sa svojim timom.

enterijer restorana
enterijer restorana
enterijer
enterijer

Iako je dostupan klasičan meni, ne vidim ni jedan razlog zašto biste trošili vreme na biranje kada možete da se prepustite izboru šefa u obliku dve „kolekcije“, male i velike. Usudiću se da kažem da mi se čini da je u Hiši Franko dostignut nivo na kojem bi u ponudi mogao da bude samo meni za degustaciju po izboru šefa (u jednoj ili više varijanti).

Mi smo prve večeri uživali u maloj kolekciji, a pre toga smo nakon kraće konsultacije sa izuzetno uslužnim i ljubaznim konobarom odabrali vino koje će pratiti obrok. Izbor je pao na belo vino Burja (2009) iz vinarije Posestvo Burja (Primož Lavrenčič) iz Vipavske doline koje je vrlo lepo ispratilo čitav obrok do deserta.

Obrok je započeo uz osvežavajući amuse bouche iz dva dela na blago zakrivljenoj dasci koji je za sto donela Ana, uz objašnjenje, ali ja ponovo nisam napravio belešku, pa se neću ni truditi da improvizujem već ću prepustiti slici da „govori“ 🙂

amuse-bouche
amuse-bouche

Na sto je zatim stiglo prvo jelo, bakalar u belom. Odlična kombinacija izraženog ukusa ribe sa mlečnom supom od crnog pasulja i inćuna podjednako snažnog ukusa, uz ljubičasti krompir i želatinirani celer i jabuke. Sve to bilo je ukrašeno hrskavom koricom od palente i crnih maslina čiji je neutralni ukus napravio dobar kontrast u odnosu na snažne ukuse ribe i supe. Maštovito i odlično.

bakalar u belom
bakalar u belom

Da sam kojim slučajem pravio listu najboljih jela koja sam probao tokom 2011, ne bih imao nikakvu dilemu u vezi sa tim šta bi bilo na prvom mestu zato što je tartar biftek koji je sledeći poslužen bio zaista bez prave konkurencije! Napravljen od mesa životinja koje se hrane na pašnjacima, potpuno me je oduvao nakon prvog zalogaja, a mom oduševljenju samo su doprineli vazdušasti mus od kisele pavlake i pikantni umak. Svaka čast!!

tartar biftek
tartar biftek

Zatim bistra supa od pastrmke. Moram priznati da sam veliki ljubitelj bistrih supa od ribe od kada sam probao fenomenalnu supu od morske ribe u beogradskom restoranu Porto, pa uvek volim da probam neku novu varijantu. Ova supa tamnožute boje i bogatog ukusa nimalo nije razočarala. Bila je obogaćena seckanim vlašcem i prženim nori algama, a poseban šmek dala joj je testenina punjena blagim kremom od krompira. Vrlo lepo!

supa od pastrmke
supa od pastrmke

Kao glavno jelo poslužen je srednje pečen i izvanredno mekan file srne u sosu od čokolade koji je bio pripremljen tako da njegov ukus svojom jačinom ne preovlada, što je omogućilo da do izražaja dođe ukus mesa. Društvo fileu pravio je hlebni puding sa žalfijom i sušenim vrganjima, kao i borovnice pripremljene na živoj vatri. Sve u svemu, zaokružena celina i izvanredno glavno jelo.

file srne
file srne

Tempo obroka bio je ravnomeran i baš kako treba, bez predugačkih pauza, pa je ubrzo nakon glavnog jela stigao i desert. Iza naziva „1000 listova“ krije se višeslojni mlečni desert blagog, ali fenomenalnog ukusa koji se sastoji od tiramisu sladoleda, kajsija kuvanih u đumbiru, krema od karamele i krema od jaja sa gorkim bademima. Iako sam veliki poklonik čokoladnih deserata, čak i nakon dva i po meseca mogu da prizovem sećanje na mešavinu blagih ukusa i hrskave listove ovog deserta. Svaka čast!

1000 listova
1000 listova

A za kraj maštovito serviran „petit four“ u tri varijante 🙂 Usled nedostatka beleški, ni ovde se neću usuditi da improvizujem, već ću i za kraj prepustiti slici da „govori“ umesto mene.

petit four
petit four

Razmišljao sam da li da našu posetu Hiši Franko pretvorim u jedan post ili da je razdvojim na dva posta i odlučio se za drugu opciju jer mi se čini da bi jedan post bio preglomazan i nezgodan za praćenje. Stoga, uskoro sledi nastavak, a ovaj post ću završiti doručkom, čime drugo 🙂

Dakle, nikako ne bi bilo u redu da ne spomenem doručak u koji se očigledno ulaže veliki trud i pažnja. Postavljen na stolu koji se nalazi na sredini prostorije u kojoj je restoran, između ostalog sastoji se od biranih domaćih suhomesnatih proizvoda, raznih vrsta domaćeg sira i simpatično serviranog domaćeg slatka u dve varijante, od kojih ona od smokava oduzima dah 🙂 Uz to se poslužuje odličan sok od jabuke i fine zemičke (šteta je što nisu vruće).

doručak
doručak

Nakon ovako izvanrednog obroka i vrlo prijatnog odmora, jedva sam čekao specijalni novogodišnji meni za degustaciju. Uskoro više o tome 🙂

Restoran Hiša Franko, Staro selo 1, Kobarid, Slovenija,  http://www.hisafranko.com/

0 Comments

  1. Izgleda da je zabadanje listića mente u desert apsolutni hit među kuvarima svuda (naravno na moje zadovoljstvo jer volim da je grickam)!

Submit a comment