Hiša Franko, Kobarid (novogodišnja kolekcija)

topla čokolada

Anina mala kolekcija poslužila je kao izvanredan uvod u ono što je posluženo tokom novogodišnje večere. Jedno je bilo sigurno čak i pre nego što je sve počelo, a to je da će nam biti poslužena jela pripremljena od najboljih lokalnih sezonskih sastojaka u čije je kreiranje uloženo zaista puno truda. Jedva sam čekao!

Uvod sam već napravio u prethodnom postu, pa znate da je mesto dešavanja Hiša Franko i da glavne uloge imaju Ana Roš čije smo đakonije jeli i Valter Kramar u čiji smo vinski podrum imali priliku da „zavirimo“ kroz majstorski izbor vina koja su nam poslužena. U taj vinski podrum, sa bogatim prisustvom organskih vina, sledeći put svakako moramo i uživo da zavirimo 🙂

Uz novogodišnju večeru nam je ponuđeno uparivanje vina sa hranom, što smo bez razmišljanja prihvatili. Uživali smo u tri odlična vina: prvo je poslužen osvežavajući rajnski rizling (2007) iz vinarije Šumenjak na severoistoku Slovenije. Zatim fenomenalni chardonnay (2006) iz vinarije Mlečnik iz Vipavske doline. Ovo nefiltrirano vino iz organske proizvodnje ima slama žutu boju i zaista snažan karakter. Toliko me oduševilo da smo sutradan poneli jednu bocu sa sobom 🙂 Uz leđa vepra poslužen je merlot (2006) koji takođe potiče iz vinarije Mlečnik.

chardonnay Mlečnik
chardonnay Mlečnik

Veče je započelo čašom penušavog vina i zakuskom za barom koja se sastojala od korice tolminskog sira, engleskog bifteka, Frankovih kobasica iz 2011, patea od bakalara i pršute iz regiona Kras koja je stajala 2 godine. Izdvojio bih sočne i tanko isečene šnite engleskog bifteka, izvanrednu domaću kobasicu koja je bila isečena malo deblje (baš kako treba :)) i vizuelno primamljivu koricu tolminskog sira podjednako primamljivog i snažnog ukusa.

Ana Roš i zakuska
Ana Roš i zakuska

Restoran je očekivano bio popunjen do poslednjeg mesta, a mi smo nakon uživanja u zakusci upućeni u manju prostoriju nasuprot glavne prostorije. Izvanredan potez.

manja prostorija
manja prostorija
bela ruža na stolu
bela ruža na stolu

Neposredno nakon što smo počeli da uživamo u osvežavajućem rajnskom rizlingu, stiglo je prvo jelo, terin od guščje džigerice. Poslužen je sa vazdušastim hlebom od badema sa cvetom morača (divlje mirođije) i crvenim lukom koji je kuvan sa crnim ribizlama i malinama čiji je blago kiselkasti ukus napravio odličan kontrast u odnosu na slatkasti ukus kremastog terina od guščje džigerice.

terin od guščje džigerice
terin od guščje džigerice

Usledila je testenina punjena slatkim kremom od bundeve poslužena u bujonu, sa meko kuvanim prepeličjim jajetom i svežim crnim tartufima. Vrlo interesantna kombinacija ukusa koja mi je pojačala apetit, pa sam jedva čekao nastavak.

testenina sa kremom od bundeve
testenina sa kremom od bundeve

A onda prva „zvezda večeri“, zimski rižoto. Iza ovog kratkog naziva krije se fenomenalna kombinacija fino skuvanog pirinča, gorke endivije, komadića telećeg jezika, slatkog sladoleda od gorgonzole i ulja od lešnika. Baš kao i sa desertom koji nam je poslužen prethodne večeri, još uvek iz sećanja mogu jasno da vratim mešavinu snažnih, odlično izbalansiranih ukusa ovog rižota. Prava zimska kombinacija. Svaka čast!

zimski rižoto
zimski rižoto

Kao jelo od ribe poslužen je file jadranskog gofa (eng. amberjack) sa pečenim hlebom, artičokama, pireom od čičoka i sosom od karija. Riba je bila izuzetno sveža, pa je i pripremljena u skladu sa tim, tj. u sredini je bila skoro živa. Na taj način je očuvana svežina, a ukus je bio zaista izvanredan. Blagi ukus artičoka i čičoka vrlo lepo se uklopio sa ukusom ribe, a sos od karija je celom jelu dao blago orijentalnu notu.

jadranski gof
jadranski gof

Nakon kraće pauze poslužen je odlični merlot (2006) iz vinarije Mlečnik kao nagoveštaj glavnog jela. Ovo crno vino izvanredno se uklopilo sa srednje pečenim leđima vepra u sosu od kafe, sa sufleom od paškanata i čatnijem od dunje. Dva vrlo lepa kontrasta: snažni ukus mesa nasuprot blago slatkastog sosa sa izraženim ukusom kafe i blagi ukus suflea od paškanata nasuprot snažnijeg ukusa čatnija. Sve u svemu, lepo zaokružena kombinacija.

leđa vepra
leđa vepra

Sos koji je poslužen uz glavno jelo podestio me je na sos koji sam uz biftek probao u Iguani, a za sto je zatim stigao desert koji me je takođe podsetio na obrok iz Iguane. U dubokom tanjiru interesantnog dizajna poslužena je topla čokolada sa tostiranim lešnicima, pireom od suvih šljiva, želeom od Pedro Ximenez vina i sladoledom od vanile. Kao ukras i dodatak uz ovaj desert poslužio je „tuile“ od Božićnih začina. Hrskavi lešnici u izvanrednoj otopljenoj čokoladi u kombinaciji sa pireom od suvih šljiva karakterističnog ukusa, uz malo kremastog sladoleda od vanile koji se brzo topio. Maštovito i lepo uklopljeno. Svaka čast!

topla čokolada
topla čokolada

Nakon ovog snažnog deserta taman je ostalo mesta za nekoliko malih poslastica za kraj. Dve vrste hrskavog domaćeg keksa i kremaste, izrazito čokoladne domaće praline praktično su nas uvele u novu godinu. Odličan početak 🙂

petits fours
petits fours

Tokom kratkog novogodišnjeg putovanja po Sloveniji imali smo priliku da probamo fenomenalne kreacije nekoliko izvanrednih šefova, a za sve to na neki način mogu da zahvalim tome što sam prilično slučajno saznao za Anu Roš i Hišu Franko.

Već sam rekao da je Hiša Franko mnogo više od odličnog restorana, ali Anine kulinarske kreacije definitivno su ono što je izdiže visoko iznad proseka. Jedva čekam priliku da ih ponovo probam, da ponovo na par dana pobegnem od realnosti i prepustim se uživanju za sva čula.

Restoran Hiša Franko, Staro selo 1, Kobarid, Slovenija, http://www.hisafranko.com/

3 Comments

  1. Izbor namirnica u jelima je zaista neobican. Nisam probala ukuse mnogih od njih, ali sam cula i pitala se kakvi su. Kombinacije mi deluju odlicno, a i primetila sam da je odlicna ideja koja mi nikada nije pala na pamet da bih mogla da uradim kada negde putujem, a zelim da steknem celokupnu sliku nekog restorana, meni za degustaciju! Iako sam se susretala pre sa time, nikada se nisam dosetila da priupitam osoblje restorana za to. Ovo je divan restoran i mislim da bi mi se svideo, iako nisam toliko otvorena za nove ukuse. Hocu da probam, ali mi se uglavnom ne svide, i sve se svede na nasu nacionalnu kuhinju u raznim varijanatama. No, zanima me, kolika bi cena bila takvog deg. menija u nekom restoranu kod nas? Jer vidim tu uvek bude puno jela, od kojih bih, ja gladna, pojela mozda jedno i dezert! Tako da – svaka vam cast na kapacitetu 🙂

    • Jela sam u restoranu skoro,bili smo porodicno i jela su odlicna,treba otici i probati, spremljena su od najsvezijih namirnica, kombinacija ukusa je dota lepa. Osoblje je super,upoznala sam i jednu srpkinju koja je bila konobarica tamo, mislim da joj je ime Maja ili marija, jako prijatna i pametna devojka, celo vece nas je stvarno lepo gostila, svaka cast. Cene tih menija su trenutno dve, mali meni je bio oko 50 e a veci 75e. Jedino sto mi se nije dopalo je gazdarica Ana koja je izgleda malo nervozna osoba, stalno kinji one jadne konobare. Mislim da se trudi dosta oko gostiju ali se vidi da je dosta napeta i nervozna osoba s obzirom kako se ponasa prema zaposlenima. U svakom slucaju ostavili su jako pozitivan utisak na mene, puno toga mozes cuti od gazde i gazdarice o hrani i Kobariskom kraju koji je fenomenalan jer podseca na Svajcarsku!!!!

Submit a comment